O filmu „Pazi, vazduh!” sa Snežanom Katunac

Nedavno je u kafiću Sprat u Cetinjskoj ulici održana premijera kratkog dokumentarnog filma „Pazi, Vazduh!”, u produkciji Oblakoder magazina i organizacije RERI.

Tema ostvarenja „Pazi, vazduh!” je zagađenost vazduha u Beogradu, a snimljen je sa ciljem ukazivanja na različite izazove i posledice sa kojima se građani svakodnevno suočavaju usled, često prekomernog, zagađenja.

Snežana Katunac, autorka filma, za Green Art Inkubator kaže da ideja postoji odavno, ali su se sada poklopile okolnosti koje su dovele do toga da zapravo bude realizovan.

Dva su razloga za to  - prvi je lični jer me kao stanovnicu Beograda zanima kakav vazduh udišem ne samo ja, već i moji sugrađani, a drugi je profesionalni - naime, smatram da javnost treba da bude informisana o ovoj temi, te kao novinarka pokušavam da utičem na to da što više važnih informacija dođe do što većeg broja ljudi. Ovog puta smo se fokusirali na Beograd zbog logističkih razloga (Oblakoder je mala redakcija stacionirana u Beogradu), ali postoje mnogi drugi gradovi u Srbiji, poput Bora, gde ljudi utiču vazduh znatno lošijeg kvaliteta, a čiju bismo priču takođe želeli da prenesemo. Oblakoder od samog osnivanja prati ekološke teme i izveštava o njima, a trudimo se i da uvek donesemo neki novi aspekt i imamo drugačiji pristup temi, čak i kada je u pitanju tema o kojoj se ne govori prvi put kao što je aerozagađenje. 

Snežana Katunac smatra da je važno govoriti o ekološkim temama tokom cele godine, a ne samo u periodu zimskih meseci kada kada se aktiviraju ložišta, nivo zagađenosti poraste, pa vazduh postaje nešto što možemo da vidimo i osetimo.

Tema je relevantna tokom cele godine jer su te dve karakteristike koje sam prethodno pomenula, a koje vazduh nikako ne bi trebalo da ima, postale crvena lampica koja nam se svima upali u glavama i nedvosvosmileno ukazuje na to da zagađenje postoji. Ono što je problem je što smo na zagađenje toliko prestali da obraćamo pažnju, da većini ne pada pamet da zagađenje postoji i kada je lep i sunčan dan iako je, zapravo, tako. Upravo mislim da su zbog toga ljudi manje motivisani da se i dalje bave ovim problemom jer, da, konstatovali smo da problem postoji, ali svako dalje delanje iziskuje dodatnu snagu i volju jer rešenje za aerozagađenje nije jednostavno i nije brzo, mislim da je zato entuzijazam opao. Zbog toga stalno moramo da podsećamo da je kvalitet vazduha vrlo, vrlo važna tema i da insistiramo na tome da nadležne insitucije prestanu da zanemaruju ne samo posledice koje nastaju usled zagađenosti vazduha, već da krenu da se bave i uzrocima tog zagađenja.

Posebna pažnja je posvećena manjkavostima aktuelnog Plana kvaliteta vazduha koji je donet 2021. godine, a koji propisuje određene mere za rešenje ovog problema, o čemu su u filmu govorili i različiti stručnjaci. Jedan od akcenata filma jeste činjenica da se stalno za ekološke probleme prebacuje odgovornost na pojedince. Da li je zaista odgovornost na pojedincu, odnosno, koliko pojedinac može da utiče na promene? Snežana Katunac kaže da se može reći da je prebacivanje odgovornosti na pojedince rezultat populističkih politika.

Treba, ipak, podvući i jednu bitnu razliku. Ukoliko ja, kao pojedinac, palim gume, na primer, smatram da treba da budem sankcionisana za to i u tom slučaju bilo bi sasvim u redu reći da jesam odgovorna i utičem na zagađenost vazduha neodgovornim ponašanjem. Ukoliko se, međutim, odgovornost na mene prebacuje zato što ne idem bicikom na posao, već koristim neke druge načine kako bih se transportovala, dok se, s druge strane, odgovornost skida sa velikih zagađivača, kompanija i nadležnih institucija, onda govorimo o populističkim merama koje nemaju nikakvu funkciju i ne dovode do konkretnih rešenja, osim što utiču na pojedince da se osećaju loše i nemoćno jer ne mogu da reaguju. Ono što je još veći problem u Srbiji jeste energetsko siromaštvo i ne možemo očekivati od građana da se ponašaju van sopstvenih mogućnosti i koriste energente visokog kvaliteta. Tu dolazimo i do izvesne polarizacije - postoje oni ljudi koji mogu da priušte sebi četkicu za zube od bambusa, nose ceger kada idu u prodavnicu i ne koriste plastiku, ali postoje i oni (i čini mi se da su u većini) koji imaju razvijenu ekološku svest, ali ne i finansijske uslove kako bi mogli da žive u skladu sa tim vrednostima. Opet - da li će četkica od bambusa rešiti mnoge ekološke probleme - neće, tako da ne možemo govoriti o pojedinačnoj odgovornosti sve dok veliki zagađivači prolaze nekažnjeno i dok se država ponaša neodgovorno. Postoje mnogo preče stvari koje moraju da se reše na institucionalnom nivou. 

Dokumentarni film ima snagu da utiče na svest publike ili na otvaranje dijaloga. Snežana Katunac smatra da jedan film svakako nije dovoljan, ali da predstavlja način da se tema približi onima koji do sada možda nisu toliko bili zainteresovani za istu ili, sa druge strane, priliku da oni koji temu već prate, saznaju nešto novo.

Jako nam je bilo drago što su projekciji prisustvovali i stariji građani, s obzirom na ciljnu grupu i publiku Oblakodera koju čine pretežno mladi ljudi, što je nama bio pokazatelj da smo, na neki način, izašli iz „babla" i još jednom se potvrdilo da je ova tema ljudima i te kako važna, i što više o njoj pričamo, još je veća potreba da joj se stalno vraćamo. 

Ekološki problemi u Srbiji su brojni, te ekipa Oblakoder magazina svakako planira da i ubuduće nastavi da izveštava i piše o njima, najavljuje Katunac.

Tekstovi našem timu predstavljaju najjednostavniju i tehnički najlakšu formu, ali, čim se steknu uslovi, volele bismo da nastavimo sa ekranizacijom jer je video format najprijemčiviji publici i kroz pokretne slike može da se ispriča ono što je rečima ponekad teško opisati. FIlmu su, zapravo, prethodila 2 teksta - o mernim stanicama i uticaju urbanizma i saobraćaja na kvalitet vazduha u Beogradu. Do tada, film „Pazi, vazduh!" nalazi se na našem jutjub kanalu i mogu ga pogledati i oni koji nisu uspeli da dođu na projekciju. 

Film „Pazi, vazduh!" možete videti na YouTube kanalu Oblakoder magazina.

Autor naslovne fotografije: Damjan Jovanović