Josh Fox je publici najpoznatiji po nagrađivanom dokumentarnom filmu Gasland, koji je bio nominovan za Oskara, a doneo mu je prestižnu Emmy nagradu. Njegov aktivistički angažman je, između ostalog, usmeren ka podizanju svesti o opasnosti frakinga (hidrauličkog frakturisanja), a prepoznat je kako u granicama SAD-a, tako i širom sveta. Pored filma Gasland, Fox je autor filmova How To Let Go of the World And Love All the Things Climate Can’t Change i Awake: A Dream from Standing Rock .
U prvoj epizodi serijala Climate Late Night, koji je upravo pokrenula inicijativa Green Art Inkubator, govorio je o krizi poverenja u nauku, kao problemu koji klimatsku zajednicu okupira već decenijama, motivaciji za bavljenjem temom zaštite životne sredine i razornim uticajem klimatskih promena na prirodu i zdravlje pojedinaca, važnim lekcijama i iskustvima koja je stekao kroz različita polja umetničkog i aktivističkog delovanja.
Mislim da sam oduvek bio aktivista – od najranijeg detinjstva. Kao klinac sam, po zgradi u kojoj sam živeo, kačio postere Save the whales. Kada sam imao 17 godina pridružio sam se koaliciji Act Up, koja je usmerena ka poboljšanju životnih i medicinskih uslova za obolele od HIV-a. Rad u pozorištu je za mene bio veoma značajan, jer sam tu shvatio šta je pravda. Od grčkih tragedija i Šekspira, do Artura Milera – ti komadi su me učili značaju pravde. Pozorište je potraga za pravdom, drama je potraga za pravdom. Ono što predstavljaš publici u pozorištu ili na filmu ima moć da menja gledaoce i njihovu svest. Svaka velika umetnost uključuje aktuelna politička promišljanja svog doba. Hamlet je direktno referisao na aktuelni politički trenutak u kom je Šekspir živeo. Možemo se setiti i brojnih drugih primera. Ako isključimo političnost – to delo više nije toliko revolucionarno, nije više toliko značajno i onda ne možemo govoriti o velikoj umetnosti. U aktuelnoj američkoj produkciji – na filmu ili televiziji, primećuje se manjak političkog konteksta. Autori se prave da ne žive u svetu u kom žive. To me jako nervira.
Josh Fox je govorio o snimanju nagrađivanog dokumentarnog fima Gasland.
Ovaj film je nastao bez novca. Vozio sam se po celoj zemlji, spavao u kombiju ili na kauču ljudi koje ne poznajem. Budžet za snimanje filma nije bio ni 3000 dolara. Pre toga sam više od deset godina radio u pozorištu na velikim projektima koji uključuju mnogo ljudi, te sam imao iskustva, ali i kontakte, koji su u nekim trenucima bili ključni za razvijanje ovog projekta. Met Sančez i ja smo poslali taj film na Sandens festival misleći da će možda neko pogledati, ko zna. Odmah su nas pozvali i rekli da su zainteresovani, da pošaljemo još materijala, jer nismo imali gotov film, odnosno, poslali smo šta smo imali. Završili smo film noć pred prikazivanje na Sandensu. Sećam se da smo išli na brojne glamurozne, holivudske žurke na tom festivalu. Razgovarali smo sa svim tim zvezdama o problemima frakinga, a oni su me gledali sa čuđenjem pitajući se ko sam ja i o čemu pričam. Znao sam da ih to ne zanima. Posle deset dana na Sandensu, dok smo se vozili u kombijima od jedne do druge projekcije, ja sam čuo kako svi ti ljudi jedni drugima objašnjavaju šta je fraking. Nismo mogli da verujemo čemu smo prisustvovali. Tada sam pomislio – uspeli smo.
Drugi deo intervjua sa Joshom Foxom biće objavljen u petak 4. marta na YouTube kanalu Green Art Inkubatora.
