Svetski dan planete zemlje se obeležava od 1970. godine svakog 22. aprila sa idejom podizanja svesti o ugroženosti životne sredine, značaju očuvanja prirode, te angažovanja šire javnosti. Green Art Inkubator povodom ovog važnog datuma svojim čitaocima predstavlja tekst u kom su okupljeni odgovori umetnika, profesora i aktivista, a na pitanje koje umetničko delo asocira na aktuelnu globalnu klimatsku krizu i/ili lokalnu ekološku krizu, ali predstavlja i poziv za buđenje i akciju. Odabrana umetnička dela nisu nužno povezana sa ekološkim temama, već svojom poetikom, estetikom, angažmanom asociraju na pomenute teme.
Milena Dragićević Šešić, profesorka emerita
Dekadama već umetnici širom sveta rade projekte vezane za kontekst i za brigu o planeti zemlji: pre svega arhitekte – od zaboravljenog Van Molivana iz Kambodže do Duangrit Bunnag-a iz Tajlanda, Elene Džamil iz Malezije i poslednjeg dobitnika Prickerove nagrade – Diebedo Fransis Kerea iz Burkine Faso.
Od kada sam kao UNESKO ekspert počela da radim u Jugoistočnoj Aziji, shvatila sam do koje mere su tamošnji umetnici ne samo vezani za prirodu, već iz osećaja šire odgovornosti delaju i kao aktivisti: Farid Rakun, ruangrupa kolektiv (Indonezija), Kvaj Samnang i Sofal Neak (Kambodža), Šak Kojok (Malezija), WAYLA Amatathammachad, Loei Art Fes; Sophon Tubklong Spine Party movement; Kawita Vatanajyangkur (Tajland). Sirasar Boonma, Burma, kao i mnogi drugi koji se bave inkluzivnom umetnošću, istovremeno neguju osećaj za kontekst, za odrđivi razvoj, da pomenem samo projekte Gentle Giants – Amos Manlangit, Philippines, SuperHero Me – Jean Loo, Singapore i Epic Arts – Sokney Onn, Cambodia…
Naravno, i kod nas su brojni umetnici stvarali i delali imajući u vidu širu sliku onoga što čovečanstvo čini prirodi i samome sebi – Kičma Vlatka Gilića (1975), celokupno delo Božidara Mandića, a posebno Šumes festival sa gostima svih generacija od Ljubivoja Ršumovića i Dobrice Erića, Mim teatra, Jelene Bogavac, Lidije Antonović i mnogih drugih; Ruža lutanja Miroslava Mandića (dnevni zapisi listova i vlati trave na tom kulturološkom putu), čudesne zvučne kreacije, zvukovna/zvučna okruženja Arsenija Jovanovića inspirisana zvukovima prirode ili pak gradova, pećinskim stalaktitima ili ulične buke (poput Resavske pećine ili Metropole Beograd, prvih zvučnih mapa gradova), pa sve do poslednjeg ostvarenja Dah teatra i Ivane Stefanović – Drveće pleše (oktobra 2021).
Možda baš zato što nove generacije umetnika ne poznaju kompleksno delo Arsenija Jovanovića, posebno ne njegova zvukovna/zvučna okruženja (Leković Biljana, 2015: 169), opredelila sam se za Resavsku pećinu, radiofonsko delo nastalo u saradnji sa ton-majstorom Zoranom Jerkovićem 1977. godine. Jovanović je obradio zvukove snimljene u pećini 700 metara ispod zemlje, i stvorio delo koje je odmah dobilo značajne svetske nagrade (Rai u Veneciji, Premio Ondas u Barseloni). To je čudesna zvučna kreacija, muzika skrivene, najčešće nečujne prirode – prirode koju otkrivanjem počinjemo da uništavamo, a da pri tom nismo ni uživali u onome što nam ona pruža. Nastala, sasvim nesvesno, i kao traganje za korenima i iskustvima detinjstva (autor je odrastao na u Despotovcu na Resavi), ta kompozicija se zatim razvijala, i u obliku Resavskih varijacija bila izvedena i u Njujorku na festivalu posvećenom Kejdžovoj stogodišnjici rođenja. Sam Arsa kaže: zvukovi iz Resavske pećine zabeleženi su i slikom – uveo sam četiri kamere s reflektorima u špilju i tu je snimljen film »Prazvuk«. Ušao sam u najbogatije carstvo zvuka, a ono što sam zabeležio tek je mali deo… Na tim sam trakama mogao raditi čitav život, uvek s različitim rezultatom.
Dušan Čavić, koautor serijala Marka Žvaka
Dušan je za ovu priliku odabrao Gubilište, Čingiza Ajtmatova, knjigu o vukovima, ljudima, ljubavi i prirodi koja je oko nas i onoj najbitnijoj prirodi koja je u svima nama.
Rambo Amadeus, muzičar
Vi slušate pesmu najbitniju na svetu – Kolibri bluz za zdraviju planetu.
Potoci i mora i zemlja što nas hrani
Od nemara ljudskog ne zna da se brani.
Kolibri vam peva ekološku pesmu –
Smanjite bojler, zatvorite česmu.
Rambo nam je za ovu priliku poslao pesmu Kolibri bluz, za koju je pisao tekst, uradio muziku i aranžman.
mirko nikolić, vizuelni i performans umetnik
Trgovanje deonicama ugljen-dioksida se još od Kjotoa predstavlja kao jedno od političko-ekonomskih sistema za smanjenje emisija, istorijski neviđena kombinacija trgovine i zakonodavstva koja stvara ekonomsku vrednost gasova staklene bašte i planira da izazove njihovo postepeno smanjenje kroz kombinaciju ograničenja tržišta (cap and trade) i incentivizaciju industrije da smanji svoj ugljenični otisak. Umetnica Amy Balkin već skoro dve decenije svojim projektom Public Smog razmatra probleme i praktično izaziva logiku ovog sistema, između ostalog, kupovinom deonica i njihovim povlačenjem iz dalje trgovine. Neiskorišćavanjem prava da se emituju gasovi zelene bašte njena inicijativa otvara privremene javne “parkove u atmosferi”. Takoreći već planirane emisije se ne emituju…
LP Duo (Andrija Pavlović i Sonja Lončar)
Andrija: Mondrian i ceo pokret De Stijl, Ideja zajedništva i povezanosti kulturnog, gradskog života, umetnosti i prirode. Umetnost je Život! A Život Umetnost!
Sonja: Sapijens – kratka istorija ljudskog roda Juvala Noe Hararija, knjiga koja na slikovit način priča o evoluciji, o nastajanju ali i nestajanju civilizacija, dokaz da i mi možemo vrlo lako nestati ako ne postanemo svesni naših delovanja. Mini serija Černobil– serija inspirisana stvarnim dogadjajima, zastrašujuće upozorenje o tome kako ljudska nesmotrenost i sebičnost mogu izazvati nepovratnu katastrofu. Moramo biti svesni, oprezni i pažljivi prema prirodi i nikada ne smemo zaboraviti da smo deo nje.
Dunja Jovanović, novinarka i aktivistkinja
Pošto sam se u dosadašnjem radu bavila održivom modom, volela bih da predložim ljudima da pročitaju par knjiga koje se ovom temam bave direktno, informativno, a pritom su i veoma zanimljive. Istorijski gledano, trgovina odećom je eksploatisala radnu snagu, životnu sredinu i intelektualnu svojinu – a u poslednje tri decenije, uz istovremeni razvoj brze mode, globalizacije i tehnološke revolucije, te zloupotrebe su se eksponencijalno umnožile. Nama je preko potreban potpuno novi model ekološkog i etičkog poslovanja, a knjiga Fashionopolis, autorke Dane Thomas to preispituje.
Knjiga Ivane Biočine, Tiranija mode, govori o sličnoj temi – ali u našoj sredini. Kako je moda izgledala nekad, pre privatizacije velikih tekstilnih fabrika, kako izgleda danas, te gde je budućnost ovog privrednog sektora.
Zoran Erić, nezavisni kustos i istoričar umetnosti
Zoran Erić je u svom odgovoru takođe pomenuo Ejmi Balkin, umetnicu iz SAD-a koja se višegodišnjim istraživačkim i participativnim projektima bavi fenomenom globalnog zagađenja vazduha i pojave smoga. Njen umetnički projekat Smog Index (2018-) predstavlja bazu podataka fotografija smoga u gradovima širom sveta. Umetnica poziva sve zainteresovane da doprinesu bazi podataka svojim fotografijama smogom obavijenih gradova i predela, i time utiču na kolektivnu svest da je u pitanju zagađenje nastalo upotrebom prljave tehnologije i industrije i da je ono izuzetno opasno po zdravlje građana. Deljenjem individualnih fotografskih zapisa i svedočanstava iz gradova u različitim krajevima sveta, od Kine pa sve do Srbije čiji su gradovi poslednjih godina na vrhu svetskih listi po zagađenju vazduha, stvara se indeks koji svedoči i o globalnoj redistribuciji zagađenja.
Stevan Vuković, urednik Filmforuma SKC i filmski kritičar
Ima baš mnogo umetničkih radova koji tematizuju borbu protiv klimatske krize, tako da je teško izdvojiti jedan ili samo nekolicinu, ali svakako je među najduhovitijima projekat Lopte za preživljavanje grupe The Yes Men, koju čine umetnici pod pseudonimima Endi Bihlbaum i Majk Bonano. Korišćenjem strategije preterane identifikacije oni su ovaj i mnoge druge projekte krajnje ciničnog (i u isto vema humorističnog) karaktera uspeli da plasiraju na naučne i biznis skupove kao potencijalna ad hoc rešenja za tako krupne probleme kao što su to klimatske promene koje vode globalnom otopljavanju, demonstrirajući tako potpunu dezorijentisanost savremenog društva u suočavanju sa tim problemima. Ovo je reklama za odela koja navodno štite od svega – od radijacije, do poplava, pa i do visokih temperatura.
Dijana Milošević, osnivačica Dah teatra
Dijana Milošević je odabrala pesmu Ljubav drveća brazilskog pesnika Affonso Romano Sant’Anna koja nas poziva da gledamo na drveće kao na živa bića, što ona i jesu i inspiriše se da se zauzmemo za život ovih čudesnih bića bez kojih i mi ne bi postojali. Pesma je korišćena u predstavi Drveće pleše.
Ne verujem da drveće
stoji mirno u samoći, tokom noći.
Ono se voli.
I granju i korenju
ukrštaju se krošnje
u beskrajnom milovanju.
A kad svane,
ne sleće ptica poj u moje uši,
već šta je ostalo u zoru
od njihovih krutih uzdisaja.
