Ekološka i klimatska kriza postale su svakodnevnica velike većine globalnog stanovništva. Posledice ovih kriza su rastuće zagađenje svih medijuma životne sredine, vode, vazduha i zemljišta. Kulturna produkcija i pozoršte nisu izuzeti, pa se sve češće u predstavama i performansima tematizuju pitanja poput zagađenja i promena klime koje doprinose pogoršanju uslova života i migracijama. Pozorišta se okreću i novim metodologijama kako bi umanjila svoj ekološki otisak i produkciju što više uskladila sa promenama u društvenom i prirodnom okruženju.
U sklopu 54/55. BITEF-a biće održana višednevna konferencija čiji su fokus ekološki i klimatski problemi i njihove socijalne, ekonomske i političke posledice, kao i one koje se odnose na kulturu i pozorište. Konferencija će obraditi izazove s kojima se suočavaju priroda i društvo u pandemiji virusa Covid 19, ali i potencijale za post-covid društvene promene koje bi vodile životu u skladu sa prirodnim ograničenjima. Ovi izazovi biće obrađeni putem predavanja, plenarne diskusije, panel disusija i radionica.
Ova konferencija predstavlja jedinstveni poligon u lokalnom kontekstu za ukrštanje pitanja i dilema vezanih za pozorišnu produkciju, klimatske promene, zagađenje, te upravljanje kako kulturnim institucijama tako i samim gradovima. Konferencija će biti bazirana na transdisciplinarnom pristupu, pa će na svakom panelu učesnici i učesnice dolaziti iz različitih disciplina omogućavajući mapiranje što šire slike narastajuće krize i promena koje moraju da se dese kako bi se ona sprečila i ublažila.
Otvaranje konferencije biće obeleženo plenarnom sesijom Od ekspanzije i ekstrakcije do istrebljenja: šta dolazi nakon apokalipse? na kojoj će učesnici koji dolaze iz sveta aktivizma, kulture i pozorišta, akademije i novinarstva diskutovati o horizontu promena koji je otvoren pandemijom Covid 19. Ključno pitanje jeste: kako iskoristiti pandemijsku krizu za stvaranje solidarnijeg, ravnopravnijeg i održivijeg društva, onog koje bi bilo u skladu s prirodom.
Preliminarni spisak planiranih govornika za prvi dan konferencije: Srećko Horvat (filozof, Hrvatska), Keti Mičel (pozorišna rediteljka, UK), Vim Vandekejbus(koreograf, Belgija), Franko Berardi Bifo (aktivista I filozof, Italija).
Ekološka kriza i klimatske promene biće tema drugog dana, kada će se analizirati trenutno stanje u pogledu ovih izazova. Prvi panel biće fokusiran razmatranjem globalnih i lokalnih problema u vezi s ekološkom krizom. Planirani govornici za drugi panel Ekološka kriza u globalnoj i lokalnoj perspektivi:Vladimir Đurđević (meteorolog, Srbija), Iva Marković (aktivistkinja, Srbija), Mladen Domazet (Institut za političku ekologiju, Hrvatska), Ratko Ristić (dekan, Šumarski fakultet).
Na drugom panelu biće obrađene teme kolonijalizma, migracija i klimatskih promena kao povezanih fenomena, te njihovih posledica i nasleđa.
Planirani govornici za drugi panel Kolonijalizam, migracije i klimatske promene: Amanda Pina (koreografkinja, Austrija/Čile), Milo Rau (pozorišni reditelj, Švajcarska/Belgija), Milena Dragićević Šešić, (teoretičarka kulture, Srbija), predstavnik Rojava Univerziteta (Sirija), Karlota Veber (Zelena evropska fondacija, Belgija).
Planirani govornici trećeg panela Društvo, umetnost i pozorište u doba apokalipse Andrija Filipović (teoričar kulture, Srbija), Maja Pelević (dramska spisateljica, Srbija), Boris Buden (filozof, Hrvatska/Nemačka), Suzana Milevska (teoretičarka, Severna Makedonija).
Poslednji dan nosi naziv Globalni resursi i nove paradigme i biće posvećen teorijskim i praktičnim rešenjima kako da izađemo iz društvene i ekološke krize.
Uvodno predavanje će biti posvećeno razvoju bez rasta (degrowth), narušavanju životne sredine i načinima na koje gradovi mogu postati lideri u rešavanju socijalno-ekoloških problema.
Nakon predavanja nastaviće se sa panelom koji će se baviti praktičnim politikama i primerima praksi kako gradovi mogu postati zeleniji i održiviji za stanovništvo.
Preliminarni spisak planiranih govornika za panel Razvoj bez rasta: gradovi kao pokretači promena: Predstavnici gradskih vlasti – Grada Beograda i drugih evropskih gradova, Dobrica Veselinović (političar i aktivista, Srbija), Paskal Bonijel Šalije (aktiviskinja zelene politike, Francuska).
Konferencija će biti zatvorena razgovorom o pitanju održivosti kulturne produkcije i kulturne razmene i nužnostima promene dosadašnjih načina produkcije u toj oblasti.
Planirani govornici za panel Posle pandemije – Održivost kulturne produkcije i razmene: Janez Janša (pozorišni umetnik i teoretičar, Slovenija), Biljana Tanurovska (teoretičarka kulture, Severna Makedonija), Ivan Medenica (pozorišni naučnik, kritičar i kustos festivala, Bitef, Srbija), Lazaro Gabino Rodrigez (pozorišni umetnik, Meksiko).
Tokom konferencije, paralelno sa predavanjima i panel diskusijama, biće održane i dve radionice. Jedna će se baviti pitanjem kako pozorišta mogu postati ekološki održivija i ona je namenjena direktorima pozorišta, tehničkim direktorima, scenografima, kostimografima i drugim pozorišnim radnicima (Ekološka održivost i pozorište, Jovana Karaulić, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd). Druga radionica biće fokusirana na promišljanje kako se kulturna i pozorišna produkcija mogu generalno menjati da bi postale potpuno ekološki i klimatski neutralne (Degrowth i kulturne institucije: nove paradigme u upravljanju kulturom, Predrag Momčilović, zajedničko.org)
