Umetničko polje interesovanja Teodore Vojinović i Marka Jozovića nalazi se u prožimanju umetnosti, prirode i humanistike prevashodno u smislu istraživanja odnosa čoveka i prirode. Svoja istraživanja oni realizuju radeći samostalno ili, odnedavno, kao umetnički par, u različitim medijima (skulptura, crtež, digitalna grafika i interaktivna instalacija), razvijajući sopstvene poetike i prakse koje se povremeno ukrštaju i nadopunjuju, što nedvosmisleno pokazuje aktuelna izložba u Kolarčevoj zadužbini. Njihovim rečima – svi radovi govore o prirodnim elementima i koriste ih kao konceptualni stub za podizanje ideja. Oni vizuelno prate paralelu između čoveka i prirode.
Teodora Vojinović kaže da je od malena u dodiru sa prirodom, te da je njen cilj da kroz radove prenese jednu taktilnu poruku usmeravanja čoveka ka prirodi sa idejom predstavljanja jednog intimnog trenutka koji svi nosimo u sebi.
U novom radu SUNCE posmatrač je aktivni učesnik. Rad aludira na klimatske promene, a čovek je u centru toga. Posmatrač može stati između svetla i torusa, tada se njegovi obrisi projektuju kroz rad na površinu, čime on neposredno biva uvučen u problematiku rada i postaje njegov centar-centar rada, dodaje Vojinović.
Marko Jozović ističe da oboje tematski pristupaju istom problemu, ali iz različitih uglova, te da mu se čini da je danas više nego ikad zastupljena tema ekologije zato što su posledice koje ostavlja čovek vidljivije nego ikada.
Problem je neminovan, a mi kroz radove prenosimo svoju ličnu poruku. Svakako da je tumačenje ostavljeno na šire razmatranje i sagledavanje. Sve zavisi od pojedinca i njegove percepcije. Ne postavljam se u ulogu sudije već samo iznosim svoj stav kroz mediji koji mi trenutno najviše odgovara. Svako će se pronaći u poruci u onoj meri koju može da prihvati, kaže Jozović o skretanju pažnje publike na jedan od najvećih problema sa kojima se čovečanstvo suočava.
Teodora Vojinović upravo i naglašava da ako njeni radovi suočavaju publiku, Markovi je možda pre opominju.
Ja uzimam segment iz prirode i materijalizujem kroz crtež od žice. Svima nama je to pred očima svakodnevno, a ignorišemo i nismo svesni koliko je sve to bitno. To je neka vrsta zaslepljenja kod ljudi, tek kad problem kulminira onda postaje uočljiv pa se aktivira, traži rešenje.
Ovaj umetnički duo smatra da je angažman izuzetno važan za stvaranje i umetnost. Marko Jozović kaže da je stvarati u današnjem trenutku i baviti se umetnošću jedan Sizifovski posao.
Mnogo je aspekata potrebno da se poklopi kako bi nastao jedan rad. Angažovanost umetnika zavisi od svakog ponaosob i njegovog istraživanja i izražavanja. Mogu da pričam jedino o svom radu u tom smislu. Mislim da bi bio savremen u kontekstu dešavanja i svog ličnog izražavanja moraš pratiti aktuelne teme i interpretirati ih na svoj način. Umetnost je veliki pokretač i ozbiljan kritičar samo je pitanje na kom nivou rad vibrira i ko može da prepozna, doživi, oseti poruku. Svi mi izbacujemo nešto lično iz sebe i to se prenosi kroz crtež, skulpturu, instalaciju… Prvi kontakt sa radom je vizuelni ili zvučni i to je ono što bi trebalo da privuče posmatrača.
Teodora Vojinović bi volela da, kroz svoje radove, osvestiti i dotakne ljude kroz poruku koju nose.
Moć umetnosti je ogromna samo je stvar u pojedincu da li on uspeva da sagleda.
Radovi prave paralelu između čovekovog unutrašnjeg osećaja i prirode, govore o stanju svesti, kao kod, recimo, prostorne instalacije KIŠA, koja predstavlja jedan vremenski otkinut, izolovan trenutak i simbol pročišćenja-novog početka. Na nitima čelične sajle su ispleteni žičani elementi koji vizuelno prave šum i na taj način dočaravaju pokret zarobljen u vremenu. Svaka promena koja se dešava počinje od pojedinca.
Izložbu Refleksije Marka Jozovića i Teodore Vojinović možete videti do 7. maja u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine.
Fotografije: Milovan Ilić (rad Kiša, Reka, naslovna fotografija), Marko Jozović i Vladimir Perić (rad Sunce)
