Od kada je, 2004. godine, postao međunarodna manifestacija, Oktobarski salon, koji organizuje Kulturni centar Beograda, predstavlja spoj lokalnih i međunarodnih savremenih umetničkih praksi. Kako klimatske promene i ekološka devastacija postaju sve urgentniji problemi, umetnički svet odgovara delima, saradnjama i performansima koji se bave ovim temama. Na 60. Oktobarskom salonu, održanom prethodnih nedelja na različitim lokacijama u Beogradu, ekološke teme bile su primetne u mnogim radovima, iako je kustoski fokus bio usmeren na izazove sa kojima se suočavaju umetnici, poput nedostatka izložbenih prostora i nesigurnih radnih uslova.
Ekološke i teme vezane za životnu sredinu, kako eksplicitno, tako i implicitno, istraživane su kroz različite medije. Među njima je rad Piece (2022) Ane Imhof, koja je predstavljala Nemačku na Bijenalu u Veneciji 2017. godine, gde je osvojila Zlatnog lava. Izložen u podrumu Muzeja grada Beograda, njen video rad prikazuje divlje konje koji lutaju kroz snežni, pusti pejzaž Čertanova Severnog u Rusiji. Sloboda konja oštro kontrastira statičnom, ljudskom okruženju betonskih zgrada. Uz muziku Bahove Muke po Mateju, rad suprotstavlja prirodne i ljudske sile i kreativnu moć. Inspiracija za video, kako je Imhof objasnila, bili su divlji konji koji se slobodno kreću u blizini Černobilja, evocirajući sećanje na prethodnu nuklearnu katastrofu. Sa sveprisutnom pretnjom nuklearnog konflikta, video postaje suptilna politička izjava o odnosu ljudi i prirode, zadržavajući pritom poetsku dimenziju.
Drugi radovi koji istražuju naš odnos s prirodom uključuju akvarele Edija Dubiena, koji prikazuju ljudska tela u simbiozi s biljkama i životinjama, naglašavajući duboku povezanost čovečanstva s prirodom, i upečatljivu instalaciju koju je uradio Jesper Just, pod nazivom Seminarium. Ova tema međuzavisnosti problematizuje antropocentrizam i osvetljava “mnoštvo ekologija—bioloških, tehnoloških, političkih, socijalnih”, kako ih opisuje istoričar umetnosti T.J. Demos. Seminarium dalje istražuje ovu ideju kombinujući kablove, staklene vaze, cevi, LED ekrane i biljke. LED ekrani prikazuju ljudska tela, dok ljubičasta svetlost koja iz njih zrači održava biljke u vazama u životu. Njihov opstanak zavisi od virtuelnog ljudskog prisustva i tehnologije, otkrivajući složenu povezanost između različitih živih i neživih agenata.
Pored radova koji se direktno bave odnosima između različitih vrsta i prirode, tu su i oni koji ove aspekte istražuju posredno. Problemi poput nedostatka stambenog prostora, prisilnih migracija i drugih srodnih tema često su posledice kapitalističke eksploatacije i ekstraktivizma koji devastiraju životnu sredinu i zajednice širom sveta. Radovi koji obrađuju ove probleme uključuju Present State Biljane Đurđević, fokusiran na sumornost kolektivnog stanovanja radnika; audio-vizuelnu instalaciju Firnas Maleka Gnaouija, koja istražuje opasna migratorna putovanja iz Tunisa ka Evropi; i kritiku tehnokapitalizma Milice Ružičić u seriji fotografija Hope=Home, koja spaja najnapredniju tehnologiju s ljudima na marginama.
Da li će ovi radovi poslužiti kao katalizatori za postantropocentričnu eru, ostaje da se vidi kroz etiku, nadu i osećaj zajednice koje inspirišu, i koji ostaju nakon završetka Salona.
Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove platforme Green Art Incubator. GAI zadržava pravo na raznolikost mišljenja i otvoren dijalog o ekološkim i umetničkim pitanjima.
