Premijera predstave Pluća u Madlenijanumu

Pitanje koje postavlja ovaj komad je da li treba rađati decu u prenaseljenom svetu u kome ga očekuju ozbiljne egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom: ekološke katastrofe, pandemije, ekonomski i socijalni kolaps?

Pitanje sa kojim se često suočavaju mladi bračni parovi, ekološke i etičke svesti, da li u ovakvom svetu rađati i stvarati novi život je i tema duodrame Pluća savremenog britanskog autora Dankana Mekmilana. Predstavu u Madlenijanumu režira Ivan Vuković, a autorsku ekipu čine i Ema Stojković, scenografkinja, Ivana Mladenović, kostimografkinja i Miroslav Radulović, kompozitor. U prenaseljenom svetu u kome svako nove biće troši dragocene zalihe kiseonika, ostavlja karbonski otisak, ali i svetu u kome taj novi život očekuju egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom, od ekološke kataklizme, preko pandemija do potpune socijalne nesigurnosti, pitanje je – da li roditi ili ne? Ovo pitanje u komadu postavljaju dvoje urbanih, samosvesnih mladih ljudi koji su pred važnim životnim odlukama, a tumače ih Suzana Lukić i Goran Jevtić.

Ivan Vuković, mladi reditelj i profesor režije iz Beograda je imao brojne uspešne režije ne samo u Beogradu, nego i po celoj Srbiji, poznat je i kao operski reditelj. U režiji ovog komada ispooštovao je želju i didaskalije samog pisca da igru postavi na ogoljenoj sceni uz minimalistička sredstva gde će samo svetlo i muzika da sugeriše protok vremena. Povodom ovog komada, reditelj je izjavio: Pluća sam prevodio u pokušaju da spasim svoj mali svet. Od velikog smo svi digli ruke, pa je na kraju i on digao ruke od nas. Ali meni je žena trudna i policijski je čas i nestaju dragi ljudi… i ako nekoga voliš nikako ga nemoj grliti… i čija je naša voda… i rat, grmi negde potmulo i sve bliže. A pozorišta su zatvorena. Ne mogu da uhvatim vazduh, nešto želi moja pluća. I onda krenem da prevodim i zamišljam ovu prelepu dramu i bude mi malo lakše. Pobeda! Ali meni će sin živeti u ovom svetu… i slobodni smo da putujemo gde god se ne puca… i hoću li i ja nekom nedostajati… i grlim ljude jako i šapućem ‘moj, moja, oprosti’… i grmi stalno. Vreme je poludelo. Ali pozorišta su otvorena. Pobeda!

Komad se premijerno izvodi 11. maja, reprizno 18. maja i 3. juna na Maloj sceni Madlenianuma.

Fotografija: Bojan Marojević, promo Madlenianum

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp