Kada se i kako DAH Teatar zainteresovao za neizbežene veze kojima su povezani umetnost i ekologija? Je li konkretan povod podstakao promišljanje teme odnosa našeg društva prema drveću i, razume se, mnogo šire, životnoj sredini?
Mi u DAH Teatru se interesujemo od samog početka našeg rada za teme koje su važne, kako nama samima tako i našoj široj zajednici i društvu u kome živimo. Tako da se tema ekologije, naravno, nametnula još ranije. Dva su konkretna povoda. Jedan, lični, je taj da sam ja celog života verovala da je drveće takođe svesno, da može da komunicira.
Živela sam u zgradi gde su posađena dva bagrema kada sam se ja rodila. Doslovno sam i ja rasla sa njima i doživljavala ih kao deo svoje familije.
Kada je počela ova neumerena seča drveća u našem gradu, radi profita pojedinaca, zabolelo me je lično, ali takođe sam bila i još jesam zabrinuta za klimatske promene koje se dešavaju oko nas a koje su uzrokovane i sečom drveća. U DAH Teatru su delili ovaj moj osećaj i promišljanje i tako smo odlučili da kreiramo projekat koji će ukazivati na sve te aspekte nekontrolisane seče drveća, šuma, ali i na razna druga svojstva drveća za koje se ne zna.
Drveće pleše je mnogo više od predstave – ovo je jedan veliki projekat koji podrazumeva mnoge aktivnosti, kao što su razgovori, istraživanja, uvođenje teme o odnosu ekologije i umetnosti u naš diskurs… Kako ste razvijali ovaj projekat i zašto vam je bilo važno da u njemu učestvuju ne samo umetnici, već i aktivisti, građanske inicijative i stručnjaci?
U srcu ovog projekta jeste predstava Drveće pleše koja će se izvoditi na otvorenom, odnosno, u parkovima – konkretno u Studentskom parku u Beogradu. Smatram da umetnost, a posebno pozorište, ima veliku moć da utiče na gledaoca, jer se obraća svim nivoima ljudskog bića – i emotivnom i mentalnom i duhovnom, pa i fizičkom.
To obraćanje umetnosti ostavlja prostor za promišljanje, preispitivanje, susret sa drugačijim mišljenjem i zato je dragoceno. Međutim, živimo u vremenu koje nam pokazuje da jedna oblast nije dovoljna za promenu, te da pojedinci iz različitih oblasti društvenog života, moraju da sarađuju, kako bi se stvari pokrenule u pozitivnom pravcu.
U tom smislu nama je bilo neophodno da se obratimo klimatskim ekspertima, ekolozima, kao i svim onima koji smatraju da je ova tema važna. Na taj način kreiramo jednu mrežu sa idejom da ponudimo našim sugrađanima i šire mogućnosti uključivanja i aktiviranja u vezi sa spasavanjem drveća od prekomerne seče, ali i generalno aktiviranje u borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.
Dovoljno je da se setimo kakav nam je vazduh povremeno u Beogradu, pa da nemamo nikakvu dilemu da li da se aktiviramo ili ne. Ali naši sugrađani često ne znaju kako bi se aktivirali. Oni prepoznaju problem, ali ne znaju koje korake da preduzmu. Zato nudimo sve ove druge aktivnosti, gde bi podelili informacije dobijene od eksperata, inspirisali se različitim inicijativama i akcijama i pomogli svima zainteresovanima da pokrenu svoju inicijativu, polazeći od vrlo konkretnih koraka.
Da važnost ovakvog projekta prevazilazi granice naše zemlje, dokazuje i nagrada koju ste dobili od austrijskog radija Oe1, koji je sastavni deo austrijskog javnog servisa ORF. Ovo priznanje ste dobili u velikoj međunarodnoj kategoriji. Kakvi su bili komentari u Gracu, kako je reagovala austrijska i međunarodna publika?
Projekat je naišao na vrlo pozitivne reakcije i već smo dobili nezvaničan poziv da gostujemo sledeće godine u Gracu sa predstavom i drugim aktivnostima. Najzanimljivije je bilo sresti se sa ekspertima iz različitih oblasti – od ekonomije, preko umetnosti do ekologije i razmeniti ideje. To nam je dalo sjajan osećaj da ipak ima nade za sve nas i za ovu našu planetu kao i za naše društvo, gde se ljudi jako polako i nerado aktiviraju da bi promenili nešto, jer su navikli na ogromne prepreke. Ipak, broj ljudi koji je svestan da stvari moraju suštinski da se menjaju je sve veći i dobro je sresti se i razmeniti ideje.
Premijera je zakazana za 30. oktobar u Studentskom parku, lokaciji koja, verujem, nije slučajno odabrana. Kako bismo našim čitaocima opisali proces rada na ovoj predstavi u kojoj učestvuje sedam izvođača? Na koji će način ona apostrofirati važnost građanskog otpora i brige o našem drveću i šumama?
Lokacija Studenstkog parka je, naravno, svesno izabrana, jer smo pre svega hteli da budemo u komunikaciji i okruženi drvećem. Uz to, Studentski park je sam već pretrpeo nepotrebnu seču drveća i vrlo problematičnu rekonstrukciju. Nama je važno da ukažemo na važnost parkova kao mesta koje služe različitim namenama. Parkovi su važni za celu malu zajednicu tog dela grada u kome se nalaze, od toga da ljudi provode slobodno vreme, organizuju razne kulturne događaje, mladi se druže, deca se igraju, a svi zajedno udišu kiseonik i nalaze se u mnogo zdravijem okruženju nego što je čist beton.
Ideja nam je bila da ukažemo na važnost drveća kao drevnih bića, koja su postojala još mnogo pre čoveka. Naučnici koji se bave ovom temom danas, tvrde da je neumerena seča drveća put ka samoubistvu čovečanstva, jer je drveće važno za održavanje stabilne temperature u gradovima, učestvuje u različitim ekološkim ciklusima, odgovorno je za sprečavanje erozije tla, od drveća nam dolazi skoro 70% lekova, a smatra se da drveće sadrži potencijalni lek za sve bolesti… Za drveće su vezane mnoge priče, sećanja, ono je duboko utkano u kulturu.
Zato smo se fokusirali da pre svega ukažemo na važnost drveća, koje obično ili suviše poetizujemo ili ga posmatramo kao nameštaj, a ne shvatamo da ulazimo u novo vreme gde će polako priroda, eko sistemi, pa i samo drveće dobiti svoja prava, kao što se već desilo u nekim zemljama.
Rad na predstavi je vrlo zahtevan, jer se konstantno prebacujemo iz prostora zatvorene sale u otvoreni prostor parka, zavisimo od vremena i sve vreme mnogo učimo o ovom kompleksnom pitanju. Zanimljivo je i to što sarađujemo sa Institutom za umetničku igru iz Beograda, tako da radimo predstavu koja je na granici između plesa i teatra.
DAH Teatar u 2021. obeležava trideset godina postojanja tokom kojih se aktivno bavi problemima i okolnostima sa kojima se suočava savremeni čovek. Šta još možemo najaviti ili istaći što bi bilo zanimljivo pratiocima portala Green Art Inkubator?
Posle premijere predstave Drveće pleše, paralelno sa aktivnostima koje ćemo nastaviti u vezi sa tom temom, organizujemo drugi festival Umetnost i ljudska prava od 25. do 28. novembra. Svi u DAH Teatru su u punom pogonu.
Festival će prikazati različite umetničke forme, kojima je zajednički imenitelj upravo tema ljudskih prava i briga za okolinu. Otvarićemo jednu jako važnu temu – prava drugih entiteta, ili bića, kao što su životinje, drveće, reke, otvarajući debate o važnosti vraćanja čoveka na svoje mesto u celom eko sistemu, za razliku od antropocentričnog pristupa koji je i doveo do ove situacije sa planetom koju imamo danas. Mi smo uključeni i u niz evropskih projekata, tako da pozivamo publiku da prati naše aktivnosti.
Autorka fotografija sa probe predstave: Una Škandro
