Posetioci festivala Reconnect će u subotu, 24. septembra, biti u prilici da vide film RiverBlue i FFM podkast uživo, na temu mode kao jednog od najvećih zagađivača životne sredine i za sam kraj večeri, koncert poznatog pančevačkog benda Buč Kesidi.
Posle junskog programa, Reconnect nam ponovo nudi zanimljiv sadržaj. Šta se krije iza ideje nastanka ovog festivala, kome je namenjen i kako ste izgradili festivalski profi?
Reconnect se javio iz želje da kao kompanija inspirišemo i podržimo ponovno povezivanje ljudi i prirode, kao osnove brige o životnoj sredini, ali i da podržimo povezivanje svih društvenih grupa koje žele da daju doprinos održivom razvoju i dobrobiti zajednice u kojoj žive i rade. Može se reći da nas Reconnect podstiče na poboljšanje veze sa samim sobom, sa zajednicom u kojoj smo, kao i sa prirodom koja nas okružuje, a iz takve povezanosti se rađaju neke divne ideje i inicijative koje kao kompanija podržavamo tokom ostatka godine.
Festival je takođe i podrška zelenoj traniziciji grada Pančeva, koji se na različite načine trudi da reši pitanje industrijskog zagađenja i ponudi svojim građanima bolje uslove za život. U poslednjoj deceniji, Pančevo je postalo prestonica zelene energije u Srbiji, kao posledica velikog broja izgrađenih vetroparkova u neposrednoj blizini. U Pančevu postoje i predivne zelene oaze kao što su Gradska šuma, kao i reka Tamiš, koji nude dosta neiskorišćenog potencijala za odmor i uživanje u prirodi. Tu je i značajno industrijsko nasleđe sa napuštenim objektima, kojima uz malo kreativnosti i pozitivne energije možete dati potpuno novu namenu.
Festival je namenjen svim starosnim grupama, i nudi različite sadržaje i prostor za povezivanje i razmenu ideja – prvi deo festivala Ljudi i priroda je prvenstveno namenjen deci, njihovim roditljeima i nastavnicima. Festival je održan na reci Tamiš, i u Pančevačkoj Gradskoj šumi, i osmišljen je da nas podseti na radost boravka u prirodi, pruži ideje za raličite aktivnosti u šumi, ali i da nas na zabavan način edukuje o važnosti reciklaže, i brige o biljnom i životinjskom svetu.
Drugi deo festivala Umetnost i kultura u službi održivosti ima za cilj da nas podstakne na dublje promatranje naših akcija, te da nam pomogne da osvestimo uticaj našeg načina života na okruženje i da nas inspiriše da stvaramo zdraviju budućnost, u harmoniji sa prirodom.
Treći deo Zeleni gradovi – ima za cilj povezivanje različitih organizacija usmerenih ka održivom razvoju, ali i druge ciljeve usmerene ka dobrobiti zajednica. Ideja je da se tokom ovog dela festivala osmisli konkretan plan delovanja i obezbedi finansijska i logistička podrška za njegovu implementaciju tokom ostatka godine. Organizovaćemo izložbu i predavanja svetskih arhitekata da bismo pronašli odgovor na pitanje – kako možemo da koncipiramo grad da bude više održiv i u skladu sa prirodom?
Da li nam je potrebno više manifestacija koje će, kroz programski, ali i produkcioni kontekst, govoriti o spoju umetnosti i ekologije? Kako je CWP prepoznao potrebu za formiranjem ove manifestacije?
Kompaija CWP se bavi investiranjem u održivu budućnost, putem razvoja vetro i solarnih elektrana, mada mi našu ulogu u održivosti shvatamo šire od toga. Kako bismo na dugi rok obezbedili zelenu budućnost, potrebno je da podignemo svest o trenutnim izazovima, ali i da inspirišemo ljude da se vrate bliže prirodi, jer jedino iz te bliske veze se i javlja želja da se brinemo o njoj. Umetnost i kultura su jedan od najlakših načina da se probude emocije, a samim tim i inspiriše na akciju.
Još jedan razlog zbog kojeg smo se odlučili da uvrstimo kulturu u festivalski program je upravo da bismo je podržali. Kultura i umetnost su uvek bili značajan deo naše kompanije. Umetnost nam obogaćuje život lepotom i smislom i omogućava da komuniciramo na načine koji prevazilaze reči. Ta komunikacija je opet osnova povezivanja, a povezivanje je centralna tema našeg festivala.
Šta umetnička i kulturna oblast može učiniti za ekologiju? Da li je podizanje svesti građana i građanki (posetilaca festivala) dovoljno ili je vaš cilj i konkretno stupanje u akciju?
Godinama smo svedoci da nam nauka pruža informacije o trenutnom stanju planete, ali ne vidimo akciju koja je srazmerna veličini izazova sa kojim se trenutno suočavamo. Upravo je tu snaga umetnosti, koja može da izazove emocije i samim tim inspiriše na akciju.
S jedne strane, umetnost nam može pobuditi različita osećanja, ali takođe nam može probuditi nadu, ponuditi alate, inpirisati nas na jedan novi način bivanja, koji je u mnogo većoj meri usklađen sa prirodom i nama samima.
Stupanje u akciju je svakako krajnji cilj festivala. U oktobru nas čeka i treći deo festivala gde je upravo cilj da krenemo u zajedničku akciju. Okupićemo akademsku zajednicu, nevladine organizacije, kao i korporativni sektor kako bismo zajedno diskutovali o rešenjima i predlozima na temu održivog razvoja grada Pančeva. Namera nam je da sa konferencije izađemo sa konkretnim planom inicijativa koje bismo udruženi realizovali tokom naredne godine.
Kako CWP vidi budućnost festivala Reconnect? U kom pravcu bi mogao da se razvija?
Nadamo se da će i druge kompanije i partneri prepoznati vrednost ove manifestacije i podržati je u sopstvenom kapacitetu. Ideja nam je da festival bude platforma za ideaciju i lansiranje različitih projekata koji spajaju umetnost, kulturu, aktivizam i ekologiju. Voleli bismo da vidimo omladinu i nevladine organizacije kako daju ideje i spremni su da rade na njihovoj realizaciji, a društveno odgovorne kompanije, kao i različiti fondovi, pružaju finansijsku i logističku podršku za implementaciju projekata.
Posebna namera nam je da iz ove inicijative proizađe osnivanje eko/edu/kulturnog hub-a koji bi bio centar okupljanja svih onih koji imaju ideje i žele da stvaraju promene. Centar bi pružao prostor da se razmenjuju ideje, okuplja zajednica koja želi da stvara promene u svom okruženju, i privlače kompanije i institucije koje podržavaju ovakve projekte.
To je recimo odlična prilika da se nekom napuštenom industrijskom objektu da nova namena kako bi počeo ponovo da živi. Dobar primer je, recimo, Kulturna stanica Svilara u Novom Sadu, koja predstavlja simbol industrijskog nasleđa grada – nakon 200 godina je obnovljena i danas okuplja sugrađane, umetnike i kreativce u cilju njihovog uključivanja u kulturne aktivnosti grada. To je ono ka čemu i mi težimo, sa željom da uključimo i druge teme, ako što su ekologija i osnaživanje mladih.
