Sonja, voleli bismo da čitaoce Green Art Inkubatora upoznamo sa ovim jedinstvenim festivalom u Srbiji. U 2022. godini nas očekuje 28. izdanje FEP-a. Kakav je bio razvojni put manifestacije i koje su uporišne tačke u njegovom razvoju i profilisanju?
Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade je nastao 1994. godine kao inicijativa vaspitača koji su u direktnom radu sa decom prepoznali potrebu za kulturnim manifestacijama i kulturom u našem mestu uopšte. U to vreme slika sveta ili regiona nije izgledala optimistično za razvoj deteta i odrastanje, pogotovu ne u maloj i pograničnoj sredini kao što je Bačka Palanka. Međutim, na samom lokalu učinilo se da će stvari, bar po pitanju institucija kulture, da se promene.
Iste te godine započela je izgradnja palanačkog pozorišta na mestu na kom je prethodno srušena zgrada bačkopalanačkog amaterskog pozorišta, koje se u to vreme vrlo visoko kotiralo na lestvici amaterskih dramskih umetnika. Vaspitačice, i ujedno usnivačice Festivala, verovale su da putem umetnosti deca mogu da se edukuju o ekologiji i zaštiti životne sredine, što će se uspostaviti kao ključna misija u godinama koje su usledile. Zgrada pozorišta nikada nije završena, i dan danas je u istom stanju kao i 1996. kada je izgradnja zaustavljena i donekle sada predstavlja spomenik nekulture ili nefunkcionisanja institucija u našem gradu kao i lažne priče o radu na decentralizaciji u našoj zemlji. Festival je praktično od svog osnivanja izbačen napolje, a srećom dočekan u zagrljaj od strane prirodnog dobra koje naš grad nesebično pruža.
Generacija koja trenutno vodi festival sa mnom na čelu je generacija mladih koja je odrastala uz ovaj festival, faktički svog vršnjaka i koje je festival profilisao, usmerio, pomogao u odrastanju i razvoju. To je osnovni razlog zašto on i dan danas postoji, zbog činjenice da ga organizuju ljudi koji znaju iz ličnog primera koliko je njegovo postojanje bilo važno za njihovo odrastanje. Vodi nas misao da svake godine moramo da nađemo način kako da to iznova priređujemo i novim generacijama, kako ne bi ostali uskraćeni za šansu da se prepoznaju, usmere, poveruju u magiju, osveste, edukuju. Festival sam nasledila sa 18 godina, u međuvremenu sam upisala i završila režiju. Kako je tekao moj profesionalni razvoj, tako je i Festival postajao veći, profesionalniji, internacionalniji, angažovaniji, ekološkiji…
Pomenula si i sama, a i na sajtu festivala se navodi da u Bačkoj Palanci nema ni bioskopa, ni pozorišta, te da festival nema predznak ekološki samo zbog tema, već i zbog lokacija na kojima se realizuje. Zato nas molim te upoznaj sa lokacijama na kojima se odvija FEP. Koliko on znači lokalnoj zajednici s obzirom na navedene probleme?
Od momenta ažuriranja našeg sajta do ovog trenutka stvar se minimalno popravila. Proradio nam je bioskop i rekonstruisan je muzej (bez lažne skromnosti preuzimamo zasluge za isti, jer smo mi pisali i osmišljavali projekat kao i pokrenuli inicijativu na lokalu za okupljanje svih predstavnika u kulturi grada povodom ovog pitanja). Međutim, mi smo i dalje na vetrometini.
Srećom, Bačka Palanka ima nezamenjive scene u prirodi kao što su Dunav, jezero Tikvara, Cvrcina bara, Polojska šuma, Specijalni rezervat prirode Bagremara, plaže… Trudimo se da što je više moguće pozorište prilagodimo prirodi. Koristimo i improvizovane scene u zatvorenim prostorima (Slovački dom i Gradski bioskop) ali se trudimo da sve što je tehnički izvodivo bude napolju u zdravom i prirodnom okruženju. Značaj postojanja Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade ogleda se u tradiciji i posećenosti koja je izrazito velika. FEP je nažalost još uvek jedina profesionalna kulturna manifestacija u našem gradu i jedino za vreme FEP-a najmladji Bačkopalančani mogu da pogledaju nekolicinu kvalitetnih predstava iz zemlje i inostranstva.
Pored glavnog takmičarkog programa, tu su i brojni prateći… Zanimljive su ekološke radionice – eko patrola i parada bicikala, a veoma je zanimljiva ideja za ulaz sa čepovima i treba je istaći i pohvaliti. Jesu li se ove prakse već ustalile i kakve su reakcije posetilaca?
Osim predstava sa pretežno ekološkom tematikom postoji i prateći program u vidu kreativnih radionica, kao još jedan vid edukacije i interakcije sa našom publikom. Radionice su namenjene svim uzrastima, ali pretežno deci predškolskog i nižeg školskog uzrasta. S obzirom na to da smo geografski u najsavršenijem podneblju za vožnju biciklom i da se procenjuje da svaka porodica u Bačkoj Palanci ima po 3 bicikla, promovišemo biciklo kao ekološko prevozno sredstvo kojim se dolazi na FEP. To smo uobličili pozivarskom povorkom biciklova koja sad već postaje tradicija.
Eko patrola je jedna od mnogih volonterskih grupa koja ima zadatak da naše goste i posetioce edukuje o reciklaži i pomogne im da adekvatno sortiraju reciklažni materijal koji su doneli. Na svojim terenskim biciklovima odlaze po pozivu kod građana koji žele da recikliraju elektronski otpad (stare televizore, aparate, komjutere, itd.) Za vreme FEP-a, uz pomoć eko patrole, sugrađani mogu da recikliraju, čepove, plastiku, limenke, staklo i elektronski otpad.
Umesto novcem, karta se kupuje reciklažnim materijalom, a za to već razvijamo cenovnik jer smo primetili da naši sugradjani rado i savesno donose reciklažni otpad. Ideja ovog sistema je ne samo reciklaža, nego i edukacija dece o značaju reciklaže. Važan faktor ove prakse je i činjenica da sav novac od reciklaže odlazi u humanitarne svrhe.
Osim podizanja svesti o značaju životne sredine, edukacije i humanitarnog karaktera, ovim primerom učimo decu i da kultura košta i da su umetnička zanimanja profesije, a ne razonoda u slobodno vreme. Samo prošle godine skupili smo više od tone reciklažnog materijala i u humanitarne svrhe uplatili 80.000 dinara. Naši sugrađani i mi smo uvek ponosni kada vidimo konkretan rezultat ove akcije koja se ne ogleda samo u statistici, nego i kao zalog za budućnost.
Povod za ovaj razgovor jeste konkurs za 28. FEP. Kakve su propozicije konkursa, ko se na njega može prijaviti? Centralna tema predstojećeg izdanja je Kretanje. Zašto?
Konkurs za predstave na 28. izdanju FEP-a otvoren je do 31. decembra, a pozivamo profesionalne umetnike/trupe/institucije koje stvaraju predstave/performanse za decu da se prijave. Predstave bi trebalo da budu namenjene deci ili mladima i da se kroz sadržaj ili formu bave pitanjem kretanja.
Svake godine biramo temu u skladu sa aktuelnim događanjima u svetu i kod nas, na polju ekologije, umetnosti i socijalnih pitanja. Ove godine smo se opredelili za temu koja je u toku ove i prethodne godine snažno potresla svet, a i naše malo pogranično mesto. U pitanju su ekološki problemi (klimatske promene, zagađenost vazduha, seča šuma, itd.), kao i migracije (ekonomske, ekološke…).
Nakon godine u kojoj smo se bavili Poglavljem 27, temu ekologije širimo i na pojam ekologije duha sa ciljem da naučimo nove generacije da grade tolerantniju i solidarniju klimu u svakom slučaju. U našoj Opštini prethodne godine najveći problem bile su prekomerne seče šuma i pojava grupacija koje promovišu netolerantan odnos prema migrantima. Ubeđeni smo da su oni koji žive u skladu sa prirodom ujedno i tolerantni prema drugom i drugačijem, jer je upravo priroda ta koja nas uči najlepšim ljudskim vrednostima i životu bez podela. Zato je pokret u fokusu naše ovogodišnje teme, a pokret je putovanje, promena, razumevanje i prihvatanje svih onih koji daleko od svog doma traže utočište ili žive u pokretu… Pokret se ne odnosi samo na naše kretanje, već i na život naše planete u trenutku najveće ekološke krize i klimatskih promena.
Može li, po vašem iskustvu, pozorište podstaći promene?
Apsolutno. FEP, na primer, je otelotvorenje društvene promene putem umetnosti i dokaz da je umetnost najlepši i najkreativniji način da se pozitivno utiče na društvo i okolinu..
Možda utiče na manji broj ljudi nego neki drugi medij, ali mislim da deluje najtemeljnije i najsnažnije i da je sposobno da sa ljudima komunicira o najstrašnijim temama jezikom duše. Da ne mislim da svaka moja predstava ili festival ne može da podstakne nekoga na razmišljanje i možda preispita gledaočevu makar jednu odluku, ne bi se bavila ovim poslom. Elem, kad kažem promena mislim i na najsitnije, svakodnevne odluke koje u nekom zbiru sitnih odluka mogu da postanu velike i presudne.
Fotografije: FEP Arhiva
