Odgovor studenata na aktuelna pitanja o životnoj sredini bio je organizovani protest Univerziteti za klimu u kojoj je učestvovala većina fakulteta iz Češke. U danima štrajka, studenti su na fakultetima osmislili programe koji su uključivali brojne radionice, diskusije, projekcije i koncerte. Anna Černínová, Štěpán Rybák i Klára Trávníčková su neki od organizatora štrajka sa kojima smo razgovarali o kolektivnoj borbi i ciljevima Univerziteta za klimu.
Štrajk je održan u novembru. Da li je to bio prvi put? Kako ste došli na tu ideju i koliko ste je dugo pripremali?
Pokret The Universities for Climate Movement (na češkom Univerzity za klima, skraćeno UZK) je imao dug i komplikovan razvoj. Sve je počelo na proleće 2019. godine kao odgovor na događaje Fridays for Future, a sa idejom da studenti pruže podršku srednjoškolcima, te da utiču na univerzitete u Češkoj u borbi protiv klimatskih promena. Prvi štrajk je održan te godine, a rezultati su bili nezivesni. Posle pauze, koja je nastala zbog pandemije, UZK je počeo da organizuje razne aktivnosti sa dva glavna cilja: da pritisne univerzitete da formulišu adekvatne strategije za smanjenje, odnosno, neemitovanje ugljen-dioksida, a sa druge strane da osnaži studente i svoje zaposlene u njihovoj želji da se pobune zbog potreba koje su neophodne – kako u obrazovnim institucijama, tako i u celoj zemlji.
Organizovali smo nekoliko manjih događaja sa željom da produbimo naše planove korak po korak. Ipak, u septembru 2022. godine neki od članova našeg pokreta su učestvovali u radikalnijim akcijama građanske neposlupnosti (koje je organizovao drugi pokret). Tada smo primetili da postoji mnogo ljudi koji bi se priključili našem pokretu, a koji ne žive u Pragu, prestonici. Podstaknuti ovim saznanjem i iskustvom, odlučili smo da organizujemo veću akciju koja bi probeleme klimatskih promena dovela u središte javnog prostora.
Važno je da pomenemo i širi kontekst, odnosno, istorijski model koji smo pratili. Jedan od najvažnijih praznika koji se slavi u Češkoj je 17. novembar – godišnjica studentskih protesta protiv Nacista 1939. godine i, kasnije, protiv Komunističke partije 1989. Prethodnih godina je ovaj datum proslavljan kao gozba, bez potrebe za edukacijom o značaju ovih pobuna. Činilo nam se da će se ove godine na taj dan aktivirati samo jedan deo antisistemskih i proputinovskih grupa usudti da javno dovede u pitanje aktuelne politike. Bilo nam je važno ne samo da kritikujemo establišment, već i da ispitamo sopstvenu ulogu u društvu. Tu je opet važno pitanje edukacije – kako možemo sami da učimo, ali i da obrazujemo naše sugrađane o spektru važnih tema, sa akcentom na pitanje klimatske pravde . Zbog toga smo, kao studenti i aktivisti, rešili da vratimo pravo značenje ovom prazniku i da kritikujemo aktuelnu političku situaciju iz različitih uglova, a prevashodno ekoloških.
Ono što je učinilo protest tako snažnim jeste i odgovor akademske zajednice. Tokom intenzivnih priprema, koje su trajale dva meseca, kolektiv UZK-a je uspeo da mobiliše studente i akademske radnike iz 17 univeriziteta koji se nalaze širom Češke.
Mnogo fakulteta je u protestima učestvovalo sa različitim programima. Kako ste komunicirali sa studentima i profesorima? Koliki je bio izazov doći do onih koji su zaposleni na fakultetu? Da li ste zadovoljni odgovorom studenta koji su se uključili u protest?
Komunikacija između studenata i profesora na fakultetima je bila od suštinske važnosti, jer je jedan od ciljeva štrajka bio predstavljanje problema klimatskih promena akademskim radnicima na sveobuhvatan način, kako smo to činili i sa građanima. Zato je bilo važno da se preko razgovora i dogovora utvrdi da članovi našeg pokreta nisu protiv menadžmenta univerziteta, pokušali smo da ne ulazimo u sukob. Mediji su 2019. godine predstavili naš protest kao konflikt između predstavnika našeg pokreta i predstavnika Univerziteta umetnosti. U stvarnosti, rekacije i rasploženje dekana različitih fakulteta je variralo – od otvorene podrške našim ciljevima do otvorenog neslaganja. Smatramo da je obostrano poštovanje ključ za dobru komunikaciju između UZK-a i predstavnika Univerziteta.
Naš štrajk je bio uspešan, iz ugla progovaranja o pesimistčkim izgledima naše budućnosti. Bili smo istinski zadivljeni brojem studenata koji su na različite načine učestvovali u programima, kao i medijskom pažnjom. Ipak, i dalje je rano da znamo da li je štrajk imao uticaj kom smo se nadali.
Kako su ljudi izvan univerzitetke zajednice reagovali, da li ste dobili podršku drugih relevantnih institucija? I na koji ste način povezani sa organizacijom #EndFossil?
Reakcije izvan okvira čeških univerizteta možda nisu bile tolio snažne, koliko u akademskoj sferi, iako smo dobili brojne pozitivne reakcije od nekoliko čeških pevača i umetnika, kao i od britanskog istoričara Timotija Gartona Eša. Za nas je verovatno bila najznačajnija podrška državnog komesara za ljudska prava.
Organizacija #EndFossil je bila još jedna od inspiracija za nas. Bili smo u kontaktu sa pojedinim članovima iz brojnih zemalja. Iako smo, sa obe strane, znali da ne možemo potpuno izjednačiti naše pristupe i principe (recimo, mi nismo okupirali do pobede), bilo je sjajno osećati da smo deo jednog većeg, međunarodnog pokreta.
S obzirom da smo mi organizacija koja se bavi zelenom transformacijom u kulturi, kakvi su vaši stavovi kada je reč o ulozi i odgovornosti kulture u klimatskoj pravdi?
Korišćenje umetnosti u borbi za klimatsku pravdu nije nešto za šta bi se UZK pokret prvenstveno specijalizovao. S druge strane, mnogi od nas imaju bliske veze sa sferom umetnosti, neki su čak i aktivni u njoj. Kao pokret, više puta smo sarađivali sa organizacijama kao što je Artbiom (kolektiv koji pokušava da umreži umetnike koji odražavaju ekološke teme), a neki od fakulteta koji su se pridružili u oba naša štrajka su deo Akademije scenskih umetnosti u Pragu (AMU). Kao osnovni pokret koji ima za cilj da uključi mnoge ljude koji još uvek nisu učestvovali ni u jednoj klimatskoj akciji, naša aktivnost se takođe često sastoji samo u pozivanju ljudi na događaje koje organizuje neko drugi ili na događaje koje smo pripremili u saradnji sa različitim organizacije (a mnogi programi štrajka su svakako bili kooperativni) – u ovim slučajevima se često radi o kulturnoj organizaciji, pa samim tim i o kulturnom događaju koji pokušavamo da popularizujemo.
Trudimo se da pružimo podršku umetnicima i kulturnim pokretima, jer verujemo da, s obzirom da je kultura jedan od najvažnijih aspekata ljudske prakse, ona mora da igra ključnu ulogu na našem putu ka pravednoj transformaciji. Ne može biti pravedne transformacije ukoliko se oslonimo samo na teoriju i akademska istraživanja. Kultura je ta koja ima potencijal da približi ljude u borbi protiv klimatskih promena otkrivanjem truleži ljudskog razmišljanja. Kultura treba da istražuje i objavljuje užase sve veće eksploatacije planete, njenih resursa i svih bića koja je naseljavaju. Problemi sa kojima se danas suočavamo su jedinstveni i mnogi bi se mogli suočiti sa poteškoćama pokušavajući da zamisle budućnost nakon transformacije. Ono što vidimo kao relevantne ciljeve kulture u pogledu klimatske pravde i transformacije jeste otkrivanje nevolja današnjice i vizualizacija izgleda za budućnost.
Želeli bismo da čujemo glavne ciljeve štrajka kao organizacije i lične ciljeve vaših članova.
Ciljevi štrajka navedeni su u 9 zahteva u kojima se UZK bavi jazom između proklamovanog davanja prioriteta klimatskim akcijama kako od strane vlade, tako i sa strane domaćih univerziteta i njegovog nepostojanja u stvarnosti. Pokret je zahtevao da vlada izradi razrađen plan o zaštiti životne sredine, kao i njegovo pridržavanje. Zahtevi su takođe fokusirani na činjenicu da se u vremenima kriza (kao što su pandemija ili ruska agresija na Ukrajinu) mere zaštite životne sredine često žrtvuju da bi se pronašlo lako, ali kratkoročno rešenje za probleme koji su naizgled hitniji. Stoga je pokret zahtevao stvaranje posebnog ministarstva za klimatska pitanja. UZK je takođe postavio zahteve za univerzitete kako bi svoje poslovanje učinili ekološki prihvatljivim i održivim.
Što se tiče ličnih ciljeva, malo je nezgodno. Trebalo nam je mnogo vremena i truda da se dogovorimo oko dokumenata koji su javno objavljeni i dobro smo znali da iza toga stoji mnogo kompromisa i da moramo da odustanemo od svojih ličnih ideala. Prošli smo kroz neke trenutke neslaganja kada je deo nas želeo da budemo radikalniji. Verovatno je bilo neizbežno da će u tako brzorastućem pokretu (letos smo imali petnaestak članova, a tokom štrajka se taj broj popeo na oko sto) doći do nesporazuma i da će neki pojedinci pokušati da promovišu svoje mišljenje.
Možete li da date neki savet studentima i fakultetima u Srbiji, gde je početak?
I pored priznanja da smo mi u UZK, nažalost, slabo svesni stanja srpske univerzitetske kulture i ekoloških organizacija, smatramo da je početak smislene akcije uvek iza ugla. Nije važno odakle početi, već zapravo početi, da se prevaziđe nerad. Za nas je u početku bilo bitno da se povežemo sa drugim klimatskim pokretima – da idemo na njihove događaje i da počnemo polako da organizujemo svoje događaje i pozivamo druge. Istraživanje načina na koji rade druge ekološke organizacije može biti od velike pomoći (u našem slučaju je to definitivno bilo) u uspostavljanju sopstvene strukture. Naši prvi manji događaji su uglavnom bili razgovor o ovoj temi sa troje zanimljivih aktivista ili specijalista ili javna projekcija filma, a zatim diskusija sa autorom. To je bilo veoma važno (i još uvek jeste) – radimo stvari u kojima uživamo – sednemo i razgovaramo o knjizi ili članku koji nam se dopada, organizujemo jedan od naših inače produktivnih sastanaka u vidu piknika ili samo da odemo na žurku zajedno. Organizovanje velikih događaja (kao što je na kraju bio naš štrajk) je uvek neizbežno neuredno, pa bi moglo biti korisno odrediti šta neko želi da postigne i kako će se to dostignuće meriti, jer različiti ljudi imaju različite ideje o tome šta treba da se postigne. Ipak, ne možemo poreći da je ponekad veoma komplikovano i radimo na formulisanju našeg kodeksa već više od godinu dana.
I pored manjih zastoja koji su neizbežni, ne dozvolite da vas obeshrabre i ne zaboravite da nikada niste sami u težnji ka zajedničkom cilju. Postoji međunarodna zajednica klimatskih aktivista ili ljudi koji su jednostavno zbunjeni trenutnim stanjem u svetu koji će vas uvek podržati i učiniti sve što je moguće da vam pomognu, zato ne oklevajte da stupite u kontakt sa ekološkim organizacijama u vašoj zemlji ili širom sveta.
