Uvek je zanimljivo razmišljati o tome koliko umetnost može uticati na stvarnost u kojoj živimo. U vremenu u kom, kako se često ističe, više ne postoje velike ideje, ima li umetnost moć da utiče na promene kako pojedinaca, tako i sistema? Koliki je njen uticaj na takvom – mirko i makro planu?
Možda nema novih koncepata, ali ideja ljudskosti i saosećanja postojala je oduvek i postojaće zauvek, a umetnost se dobrim delom bazira upravo na njoj: kada nam se delo dopadne, to je zato što smo saosetili s nečim u njemu. Takođe: možda nema novih koncepata, ali uvek ima novih izazova za spomenutu ideju; ma kako ona, optimisti bi rekli, uvek pobedi na kraju, stalno je i na udaru, čak i sekund nakon što pobedi. Umetnost uvek cilja ka tom opšteljudskom osećanju, čak i tamo gde ga problematizuje. I sasvim sigurno oblikuje ljude. Naravno, nekad su joj dometi na makro planu skromniji, ali na planu čoveka pojedinca – makar onog ko ju je pustio u život – umetnost je za oblikovanje osobe odgovorna koliko i kuća i škola, a ponegde i više.
U pesmi Jbg pominjete i ekološke probleme sa kojima se svi suočavamo, i to je nastavak vaše dosadašnje prakse. U svojim pesama ste često pisali upravo o onim izazovima i problemima protiv kojih se pojedinci ili celokupno društvo bori, a sa druge strane čini se kao da ste uvek pozivali na otreženjenje onih koji biraju da ostanu neutralni. Kolika je, u tom smislu, moć muzike? Može li muzika podstaći promenu?
Podstaći – da. Postići sama – ne. U ovom sada trenutku, ne mislim da angažovano stvaralaštvo ima moć da nekoga zapravo predomisli, naročito one starije. Ali izgleda da još kako ima moć da ohrabri: ima mnogo ljudi koji nisu neutralni, ali odbijaju da delaju, jer su uvereni da je uzalud. A dok god svi mislimo da je uzalud, tako će nam i biti. Otuda je sve što bodri, čini mi se, potrebno.
Koji su vaši glavni utisci iz godine koje ističe, a koje su vaše želje za 2022. godinu? Da li bi trebalo da svi manje govorimo to, sada već opevano, jbg?
Pa glavni utisak svakako je kraj godine, ono što se u njega slilo i potom izlilo na ulicu. Izgleda da ljudima moto polako prestaje da bude jbg, jer je dogorelo do nokata. Žao mi je što se nije desilo i ranije da se ljudi trgnu, ali stvarno ima nečega u onoj bolje ikad nego nikad.
Fotografije: Nemanja Maraš
