Koegzistencija i bioart Adrienn Újházi

U Galeriji Novembar u Beogradu trenutno je u toku izložba Koegzistencija Adrienn Újházi.

Postavka obuhvata radove iz nove serije Biophilia i Memento mlade novosadske umetnice, koja u svom radu istražuje povezanost umetnosti, nauke i tehnologije kroz ispitivanje odnosa čoveka i prirode. Adrienn Újházi o ovoj postavci kaže:

Izložba pod nazivom COEXSISTENCE (KOEGZISTENCIJA) je prikaz moje umetničke prakse koji obuhvata post-pandemijsku produkciju, takođe koja po narativu se nadovezuje za raniji opus mog stvaranja, sa čime postepeno uvodim publiku u drugačiji kontekst realizacije umetničkog dela. Ova vrsta pojave je slabo zastupljena kod nas u Srbiji, a to je oblast bio umetnosti (bioart). 

Iz ove celine koji se prikazuje na izložbi nadovezujem fragmente radova poput serije Memento, koja obuhvata vizuelnu dokumentaciju i istraživanje biološkog materijala skobi-ja (simbiotske kulture bakterija i kvasaca). Publika na postavci dobija priliku da sagleda neočekivane momente i ponašanja samog materijala – celuloze, od čega su naknadno nastali ostali komadi minijatura iz serije An introduction to Biophilia i veći komadi u obliku svetlosnih objekata Few stages of creation i Chase (Biophilia). Svet bio umetnosti je interdisciplinaran i složen što se tiče procesa stvaranja i kontekstualizacje samog rada.

Ovaj put me navodi da na kreativan način individualno i u saradnji sa kolegama koji su aktivni i uspešni u drugim oblastima nauke i tehnologije proispitujem problematiku odnos savremenog društva prema prirodi. Kroz ovaj postupak biologija kao jedan od naučnih disciplina uključujući tehnologiju kao alat za sprovođenje jedne ideje je vrlo dragocen i direktan odgovor na spomenutu problematiku. U radu mi je jako bitan proces koji se nesebično prikazuje na samoj izložbi, nadovezujući se za segment koji se može sagledati kroz čitavu postavku, kroz analize, prototipe, objekte, alate na belim stolovima koje koristim u individualnom ili kolaborativnom procesu. Ta koegzistencija, rad i energija tokom stvaranja, razmena različitih mišljenja i stavova, između kolga i mene se reflektuje na rađanje biološkog rada koji je složen, pročišćen i jedinstven. 

Aleksandra Lazar, u tekstu kataloga, naglašava da bioart manipuliše procesima života.

To je široko, raznoliko, razvojno polje istraživanja koje premošćuje humanističku umetničku praksu i naučno istraživanje biotehnologije, i predstavlja hibridizaciju tradicija redimejda i performansa, oživljavajući na taj način romantičarsko shvatanje umetnosti kao vezivnog medija – “vektora infekcije” – koji ima potencijal da komunicira i transformiše. Ova mogućnost komunikacijskog i filozofskog shvatanja se u velikoj meri oslanja na prevodioca, umetnika, koji redefiniše pitanja istorije umetnosti za doba antropocene. Po svojoj specifičnosti bioart se ne može klasifikovati kao redimejd, konceptualna umetnost, situacionizam ili socijalna skulptura, iako sve ove forme mogu biti primenjene uz eksperimentalno-biološku praksu. U tom smislu bioart se najbolje prepoznaje kao nova forma konceptualne umetnosti kojoj težište nije u medijumu već u zajedničkoj težnji za stvaranjem kritičkog diskursa.

Iako je primamljivo tražiti skrivena značenja u amorfnim ravnima lazurnih boja koje neodređeno podsećaju na ezoterične dijagrame koji kao da nastaju pred našim očima posredstvom nevidljivih energija i entiteta, to nije poenta bioarta niti interesuje Adrienn Újházi. Ono što povezuje bioart sa medijumističkom umetnošću je slična težnja za promenom tačke svesti kod posmatrača, težnja da se nastanak umetničkog dela odvija paralelno sa evolucijom svesti, bilo da se radi o duhovnom buđenju ili buđenju svesti o formama života koje nas okružuju.

Aleksandra Lazar ističe i da radovi Adrienn Újházi nisu proročanski orakli, već suptilni i često poetski pokušaji da se predstave nereprezentativni, oni koji su izgubili svoju vidljivost, čije kolektivne ili individualne narative tek treba da shvatimo.

Izložba je otvorena do 5. marta u Galeriji Novembar, u Kursulinoj ulici broj 22 u Beogradu.

Fotografije: Marijana Janković

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp