Danice, najpre bismo voleli da te bolje upoznamo. Gde si studirala slikarstvo, kako se razvijalo tvoje interesovanje za umetnost?
Zdravo, zovem se Danica Maksimović sasvim slučajno kao naša poznata glumica, sa Kosova sam iz Gračanice, a od svoje 15. godine živim u Nišu. Završila sam srednju Umetničku školu i Fakultet umetnosti u Nišu, a završni semestar master studija u Velikom Trnovu u Bugarskoj. Interesovanje za umetnost prati me ceo život, oduvek sam bila kreativna i nekako sam znala da je to moj životni poziv. Uvek zainteresovana da sopstvenim rukama stvorim nešto.
Spoj tradicionalnog i modernog – tako su mnogi mediji opisali moderni mozaik grada Niša koji si stvorila koristeći dvadeset kilograma elektronskog otpada. Sličnu tehniku si koristila stvarajući portret Nikole Tesle. Šta te je podstaklo na ovakav pristup pravljenju mozaika? I zašto si ovoga puta odabrala da grad u kome živiš predstaviš kroz ovakav rad?
Pored slikarstva imam veliko interesovanje u sferi ekologije i reciklaže u cilju zaštite naše planete. Iz ovih interesovanja i male količine elektronskog otpada, koji sam imala kod kuće, rodila se ideja da započnem seriju ovakvih mozaika. Naziv moderan mozaik objašnjavam tako što ovo nije klasičan mozaik, izliven je u epoksidnoj smoli koja je danas svakako nešto novo na tržištu. Inspiraciju za Eko portret kako sam nazvala portret Nikole Tesle pronašla sam u njegovoj ličnosti jer je on svojim ličnim angažovanjem, bez ikakve koristi, promenio tok istorije i ostavio neizbrisiv trag u čovečanstvu. Na ovom radu ja sam zapravo usavršila moju novu tehniku. Počela sam da prikupljam otpad na razne načine od prijatelja, poznanika. Pitala sam ljude na društvenim mrežama da doniraju u umetnost.
Dugo sam planirala rad na temu grada Niša, ali se čekao taj pravi trenutak. Gajim posebne emocije prema ovom gradu i oduvek sam želela da ga zabeležim kroz svoje delo. Ideja se rodila kroz saradnju sa softverskom kompanijom Ingsoftware iz Niša koja se zainteresovala za moj rad, videvši konkretno Teslu na mom umetničkom profilu na Instagramu. Niš je bio glavni motiv, simboli grada i omaž gradu kao starom centru elektronike sa bogatom istorijom. Na mozaiku 120×80 cm od oko 20 kilograma elektronskog otpada našli su se Vila Naisa, Konstantin, Tvrđava, Stevan Sinđelić, Čegar, Ćele-kula, Trg Kralja Milana, Spomen-park Bubanj, a prate ih zanimljivi detalji koji nose poruke i opisuju navedene spomenike i ličnosti.
Koje si delove elektronskog otpada koristila i koliki je izazov bio uklopiti ih jedne sa drugim?
Izazov je bio pronaći materijal, specifične forme, boje, a tu su se našle grafičke kartice, ram memorije, čipovi, procesori, delovi od napajanja, ventilatori, tastature, kablovi, slušalice i mnogi drugi – sve što bi kad tad završilo na deponiji. Fizički ja bilo veoma naporno, jer sve komponente treba iseći i pripremiti, rad sa epoksidnom smolom je takođe vrlo zahtevan. Kada bi došao red na uklapanje, to je već bilo pravo uživanje i jedna potpuna euforija jer je zaista zanimljivo, čak i zabavno.
Misliš li da tvoj rad može uticati na svest tvojih sugrađana u promišljanju pažljivijeg i odgovornijeg odnosa prema elektronskom i drugom otpadu? Zašto ti je bila važna kritika kolektivnog odnosa prema gorućim ekološkim pitanjima?
S obzirom na veliki broj komentara i pozitivnih reakcija na moj rad, rekla bih DA, ipak je publika imala reakciju, a to znači da je rad definitivno skrenuo pažnju i na ekologiju. Svest o ekologiji u našoj zemlji je veoma niska, svakodnevno gledamo kako se davimo u sopstvenom đubretu i ne preduzimamo ništa. To me je dodatno isprovociralo, počela sam da istražujem koliko bi vremena bilo potrebno da se taj otpad razloži, ako se nađe u našoj okolini. Frapantne činjenice su mi dale još veću motivaciju da ovu ideju realizujem.
Radiš li na stvaranju novog mozaika? Otkrij nam svoje planove.
Planiram da u narednom periodu prikupim još materijala i upotpunim seriju radova, a prevashodno bih želela da kroz njih podignem svest kod ljudi o očuvanju životne sredine.
