Kako sagledavate ulogu i odgovornost umetnosti i umetnika u ukazivanju na važna društvena pitanja?
Kada sam prvi put gledala film Wall-e iz Piksarove produkcije, dakle jedan naizgled običan crtani film, nisam ni slutila koliki će to imati uticaj na mene i na moj pogled naše budućnosti. Wall-e’je crtani koji je dobio mnoge najveće nagrade te tako, po nekim standardima, on spada u umetničko delo sedme umetnosti. Verujem da je uticaj umetničkih dela, pa samim tim i umetnika, ogroman i sigurna sam da će se sve više umetnika opredeljivati da na razne načine svojim delima ukazuju na probleme koje imamo u očuvanju životne sredine. Za rešenja tih problema potrebna je kolektivna svest da oni uopšte postoje. Umetnici sigurno mogu da doprinesu mnogo u tome.
Na koji način umetnost i kultura mogu doprineti širenju svesti, ali i praktičnim rešenjima aktuelnih problema, konkretno očuvanju životne sredine i borbi protiv klimatskih promena?
Poslednje izdanje Bitef festivala se vrlo konkretno usmerilo ne samo na buđenje te svesti kod svoje publike raznim tribinama, već i konkretnim akcijama oko reciklaže i uopšte manje potrošnje i primene sa reči u konkretna dela. Bila sam istovremeno oduševljena njihovim programom tokom festivala, a i dobila sam jos jaču snagu u primeni svojih inicijativa kojima sam se već bavila.
Da li je upravo jedno od nepromenljivih svojstava umetnosti da na specifičan način govori o gorućim društvenim problemima?
Apsolutno. To je neizbežno u bilo kojoj formi bavljenja umetnosti makar se striktno, pa čak i introvertno, bavili samim sobom, umetnici uvek postavljaju pitanja u odnosu na nešto. U tom odnosu na nešto leže okolnosti koje ih okružuju, a one su uvek protkane društvom u kome žive. Na posredan ili neposredan način društvo uvek može da se ogleda u umetničkim delima.
Šta je vaš lični pokretač? Zašto ste odlučili da svoj glas i uticaj usmerite ka problemima životne sredine sa kojima se suočavamo ili ćemo se tek suočiti?
S obzirom na to da sam dugo živela u Americi, znam da je problem životne sredine tamo stigao mnogo pre nego ovde, jer je njihova industrija jedan od najvećih zagađivača vazduha, vode i zemlje na svetu. Međutim, kod mene se ta svest probudila malo pre nego što sam tamo otišla 2005. godine, a sećam se tačno i trenutka. Gledala sam na televiziji vest o potpisivanju čuvenog Kjoto plana, koje su tada potpisale mnoge zemlje, ali mi je zazvučalo strašno što, pored Amerike, to nije učinila ni Australija koja je za mene oduvek bila neka zemlja prepuna još uvek neistraženih prirodnih bogatstava.
Te godine sam i otišla u Njujork na usavršavanje i, živeci tamo, shvatala sve više kuda vodi stravična i neutaživa glad ljudi za uspehom, koji je cilj sam sebi, ali ne i društvu kojem pripadaš. Ipak, tek po odlasku u San Francisko, u kome sam provela nekoliko meseci radeći na nekoliko predstava, shvatila sam na koji način borba za očuvanje životne sredine suštinski može da izgleda.
Uopšte Kalifornija, sa svim svojim manama, je vrlo građanski osvešćena u zelenoj agendi. Iako imaju mnogo industrijskih, pa i rudarskih problema, njihovi građani, zapravo celi gradovi, se već deceniju unazad vrlo uspešno bore protiv tih kompanija i dižu svoj glas, uključujući i veoma zvučna imena iz sedme umetnosti i Holivuda.
Kada sam se vratila ovde zapravo mi je bilo logično da, nakon dugog niza godina provedenih u Americi, samo nastavim tim putem – pre svega osvešćenosti, a onda i primene dobrih stvari koje sam tamo naučila, a imajući punu svest o geopolitičkoj situaciji naše zemlje i koliko je naša borba za zdravu životnu sredinu time predodređena i uslovljena.
Skoro sam pročitala knjigu izraelskog istoricara Juvala Noe Hararija 21 lekcija za 21 vek. Ovaj autor na samom početku objašnjava kako neznanje i neizvesnost, u ovom istorijskom trenutku, može biti naša prednost. Mislim da je to ključ za borbu svih koji idu u pravcu zelenog osvešćivanja – ništa nije predodređeno i sve je u budućnosti moguće. Naše je da damo sve od sebe – koliko u trenutku mozemo – i da bez straha težimo ka budućnosti kakvu želimo da imamo.
Naslovna fotografija: Jelena Jovanov
