Nedavno je objavljen treći deo vašeg serijala o tinejdžerki Nini i njenim prijateljima. Posle dve knjige u kojima čitamo o njihovim brojnim avanturama, ali i izazovima (sa kojima se prosečni tinejdžeri i tinejdžerke suočavaju), treću ste, vašim rečima, ekološki obojili. Zašto vam je to bilo važno? Kakav je vaš pristup kada je reč o progovaranju o tako važnim temema u romanima za tinejdžere?
Misija serijala „Sve što (ni)sam…” prevenstveno je bila da privoli mlade ljude čitanju i da im, u periodu kada ta aktivnost nije baš na prvom mestu, pokaže da je čitanje jedno pravo uživanje. Verujem da će bar neko od njih krenuti i u dalju potragu za knjigama… Pored toga, važno mi je bilo da tim divnim mladim čitaocima pošaljem poruku da se i iz neprijatnih okolnosti može naći pozitivan izlaz, te da oni nisu samo puki posmatrači onoga što se dešava oko njih, već da i sami mogu učestvovati u kreiranju jednog novog, boljeg i zelenijeg sveta.
Koliko je važno osvestiti ekološko pitanje među mladima? Kako pronaći put do mlađih čitalaca, odnosno, kako im pristupiti dovoljno ozbiljno, ali opet ne previše zastrašujuće? Znamo koliko je učestala postala pojava tzv. eko anksioznosti, pogovoto među mlađim generacijama.
Mladim ljudima treba dati nadu i podsticaj. Mi rođeni u 20. veku zagadili smo planetu Zemlju više nego iko pre nas. Činjenica je da će generacije koji dolaze morati da ulože mnogo truda kako bi opstanak ljudi na zemlji bio moguć. Mislim da je delovanje u pravcu rešavanja tog problema već sada nešto što će učiniti da se mladi osećaju bolje. Žao mi je ako neko u knjizi nađe hranu za sopstvenu eko anksioznost, ali ipak se nadam da će optimizam u njoj ipak odneti prevagu nad neprijatnim osećanjima.
Uopšte – kakvu ulogu književnost ili (šire od toga) umetnost mogu i imati i trebalo bi da imaju kada je reč o ekološkoj borbi i neophodnim promenama u tom segmentu društva? Pitanje prevashodno postavljam zbog vašeg poetskog opusa, koji je prepoznat kao angažovan.
Kao pesnikinja sam se bavila temama koje smatram bitnim za naše drustvo iako sam sve vreme svesna da je gotovo nemoguće da poezija bude ono što će doneti promenu. Kada je pisanje romana za tinejdžere u pitanju, verujem da sam bar nekom mladom biću dala ideju za neku finu ekološku akciju. U suprotnom, mislim da je dovoljno čak I ako samo nekome od njih ovaj serijal bude prvi stepenik ili međustepenik na dugom putu lepe književnosti.
