Često prilikom gostovanja u medijima i tokom davanja intervjua progovarate o važnosti zaštite životne sredine. Pre nekoliko godina ste neretko govorili i o Zlatiboru, planini za koju vas vezuje rodno Užice, kao i o nepravdi koja je nanesena na tom području preteranom urbanizacijom. Zašto mislite da je važno koristititi medijski prostor za razgovor o ovim temama? Mislite li da je jedan od zadataka umetnika da, kako svojim stvaralaštvom, tako i kroz medijske nastupe, progovaraju o ekološkim problemima sa kojim smo suočeni globalno i lokalno? Koliki može biti njihov uticaj?
U poslednjih par godina sam često pomislio da je postalo i pitanje mode govoriti o ekološkim problemima, ali je problem toliko veliki da je ustvari potpuno normalno gde god i kad god se može govoriti o tome. Ne verujem da je svaki umetnik dužan da kroz svoje stvaralaštvo govori isključivo o jednoj stvari, ali sam ubeđen da u svom javnom prostoru, koji mu je dat, ukazuje na sve probleme koji opterećuju jedno društvo… Teško je govoriti o uticaju javnih ličnosti jer je, konkretno po pitanju ekologije, problem još veći nego što je bio, ili mi se bar tako čini…
Kako iz ove perspektive gledate na mini seriju i film Odumiranje, koji se pored brojnih drugih tema, dotiče i odlaska sa sela i iz prirode? U jednom intervjuu povodom ove produkcije ste kazali i da vas u filmu i u pozorištu zanima ono što vas tišti. Da li vas u ovo vreme, u kom neprestano slušamo o posledicama potencijalnih ekoloških katastrofa u našoj zemlji, upravo one tište?
Odumiranje je jedna od onih stvari koje ću pamtiti ceo život, jer smo se bavili nečim što nas je jako tištilo. Čini mi se da je i taj je problem veći sada. Naša zemlja, ali i druge zemlje u regionu, se polako gase a mi, čini se, ne radimo nikad dovoljno. Suštinski problem ovih prostora je edukacija građana i rekao bih da se nijedna vlast nije pozabavila tim problemom kako bismo svi shvatili važnost i suštinu ekoloških problema. Problem je mnogo dublji i složeniji.
Uvek se postavlja pitanje kolika je moć umetnosti. Da li ona ima snagu da podstakne promenu, da natera gledaoca na preispitivanje? Naposletku – kakav udeo umetnost i kultura, po pravilu marginalizovane oblasti čovekovog delovanja, mogu imati u borbi za zaštitu životne sredine?
Malo smo i načeli ovu temu u prvom odgovoru, ali – iako ne verujem da umetnost može promeniti svet, čvrsto verujem da je, bez obzira na ishod, svaka umetnost dužna da pokušava da napravi promenu. Verujem da su ljudi koji su konzumenti umetnosti vrlo svesni ekoloških problema i da moramo razmišljati o ljudima koji su van ovog našeg sigurnog kruga, koji zovemo umetnost.
